Ново на сајту
Препоручујемо
Од маске до личности
Бог и cатанаило у лику човека
„Човек је мистерија!“ Мистерија је за оне који су покушавали да тумаче човека без Творца његовог. Пошто је човек створен по лику Божијем, тако је најприроднији покрет човека управо ка Богу Створитељу свом. Немоћан у животним недаћама обраћа се човек Богу своме, чак и неверни у тренутку ужаса душевног доживају Оца душе и тела својега. Не може човек понизити себе а де не понизи Бога у себи, нити може да понизи Бога а да не понизи себе.
Са друге стране постоји још један лик који обитава у човеку. То је лик палог Ангела Сатанаила, који у свему види заверу против Бога а тиме и човека. Свака поргрешна мисао које не води ка спасењу душе је њему мила, а то су душе неверних који не схватају значај Жртве Јагњета Божијег који на Крсту беше распет за грехове праоца Адама и прамајке Еве.
Исус Христос се овлапоти од Духа Светога Марије Дјеве и поста човек, дакле на њему не почиваше грех Адама и Еве управо зато никада и није морао умрети. Тим страдањем неизмерна је жртва Сина Божијег. Он страда да би се крвљу његовом спрао грех Адама и Еве. Он беше распет на Крсту да би се окупљени, сада не више око Дрвета спознања већ око дрвеног Крста страдања, не око јабуке греха већ око тела Божијег, спасили од греха у коме до тада живесмо.
Стога, свако од нас бира између безграничне љубави Свете Тројице и егоистичног сатане.
Једни су људи као добро двро, а дурги су као зло дрво, нити добро дрво даје жао род, нити пак зло дрво даје добар род. Ова мисао је јасно речена и у Светом Евангелију: Људе ћете лако познати по плодовима њиховим!
Немоћ воље или морална немоћ, уз физичку немоћ један од главих извора човекова неблаженства на земљи. Воља човека није нешто масивно, што се само у јендом правцу да увек задржати или на једном предмету искључиво фиксирати; она је у покрету, у сталном вибрарању као надражени чулни нерв, она је активна и пре активности чула, она је вечито будна и вечито жељна. Она лети стално на крилима непостојаности. А човек жели мира и постојанства док, међутим, стално лети за својим немиром. Он види две моћи у себи, једну другој противне, које га вуку немилосрдно на две стране, две воље, или како би рекао Апостол Павле, два закона. Једна је воља која стреми ка вишем, друга је она која води ка нижем. Следити узвишену вољу теже је, но човека достојније, следити нискоциљну вољу лакше је, но то човека нижим прави. Пода ли се човек тој ниској вољи и страсти ће му бити ниске, јер има и узвишених страсти попут побудитеља рудковођа у животу. Човек је слуга сваке своје жеље, јер свака жеља његовог срца за њега постаје закон, и сходно том, препусти ли се ниским жељама, његов живот ће постати мрачан као и његов руковођа, без једно моћне директиве. Тада се човек потуца, вућен час тамо час амо, падајући и ломећи се као и слеп очима. Стваљен на милост и немилост жеље страсти, он је тада као младо дрво на ветрометини живота.
Мучен ненаситим страстима човек би најрадије погебао од њих да може, чак би искочио из сопственог тела. Али страст је као ватра и вода, добре слуге а зли господари. За моћ контроле употребе страсти потребно је много, често надчовечанске снаге, оне коју нам даје само Господ Бог ако смо истиниски верујући. Само тако ћемо победити највећег непријатеља у нама самима, коме је име пали Ангел Сатанаило…
Потребно је, роде Хришчански, трудити се да чувамо друге од нас самих, и тада ћемо бити у милости Бошјој а на спасење ближњем.
Многи ће читаоци бити спремни да изрекну одређено мишљење у вези са мојим виђењем једне душе у две природе. Једна природа тела или она која цару припада и душе која је само Божја. Чак Господ даде заповест у којој од нас тражи да подамо цару царево а Богу Божје. Господ Бог никада није тражио оно што цару припада, али је цар често пожелео оно што је Божје. Бог је љубав, а тиме је и рањив, јер му не узвраћају сви истом мером на љубав његову и Он нам је као бићима створеним по лику своме дао слободу у којој имамо право да волимо или не волимо. И баш зато, повратна љубав је не изнудива. Међутим, емоције у човеку изазивају и контрадикторне речи, дела и понашање које је у супростности са сопственим начелима у неким другим приликама. То произилази као резултат присуства Духа у нама самима. Дух је компликован као и свет, јер се у њему рефлектују све боје света, и уколико је Дух у некоме светлији у толико су и боје света израженије и видљивије. Све боје света нису једна боја којом би могли да обојимо свет, није она ни бела ни црна, нити ма која друга. Онај човек, који у свету види само црно, тај не види свет, и онај, који види само бело, не види свет. За оног, који је способан да види и црно и бело каже се обично да је сам себи противречан. Он је, међутим, у праву, јер не посматра свет само с једне тачке гледишта. Човек тада у човеку може видети и чисто Лице Свете Тројице и подло лице оно под маском егоисточног Сатанаила. Јер свет, као и море, може се гледати са две стране. Море својом мрачношћу може плашити оне који га посматрају, а с друге стране може и да их фасцинира својим сребреним преливањем светлости. Исто је посматрајући дан и ноћ. Ако живимо само у дану, мислићемо да је живот светлост беле боје, а ако живимо у мраку, мислићемо да је живот тама црне боје. Но најтеже је онима који мозак свој умире на једном месту и не терају га да буде стално активан у потрази за Богом, већ га оставе да борави дуже на једном месту. Тада човек прихвата свет таме ако је биће ноћи, или светлости ако је биће дана. Али ми смо бића дана а не ноћне митологије. Богородица је угашено Египатско вишебожје рођењем Сина Божјег који телом људским у себи сакри Божанску природу и тако остаде Бог и постаде Човек. Бог је једини безгрешан, а човеку је допуштено да погреши, код с друге стране, дато му је покајање које га ка Богу води. Дуг је пут до Бога који се налази у стању Не моћи Грешити, и, све до оних који не иду путем Богу и у лошем су душевном стању.
Када бисмо питали путника који је походио целу куглу земаљску шта је земља, не би вам могао то рећи једном реченицом. Да ли је земља снег и лед? Питаћете. Јесте, рекао бих. Да ли је пространа пустиња? Јесте, казао би. Дали је ватра која избија из земље? Свакако, рекао би. Да ли је вода? Јесте. Дали је сува површина? Јесте. И на многа друга питања која су противречна добили би потврдан одговор. То је зато јер се посматра из више углова и различитог времена.
Постоје беде, које су човека после његовог греха и изгону из раја снашле.
Архангел Михаило, изгонећи Адама из раја, показује овоме у визијама будућност његовуог потомства. Најстрашнији призори откривају се при томе скрушеноме и уплашеноме Адаму, братоубиство, мизерије, безумне оргије, пустоши рата, потоп и борба с природом. Кроз читав свој живот човек има борбу и Бога као утеху у тешким тренуцима, рађање и умирање.
Чак и Исус Христос нам у Евангелију по Матеју каже:
(зас.36)16. Ето ја вас шаљем како овце међу вукове. Будите, дакле мудри као змије и безазлени како голубови!
Христос нас шаље као овце међу вукове, не да би нас вукови растргли, али нас не шаље ни зато да бисмо постали као они. Он нам даје решење. Требамо дакле бити мудри као змије и безазлени као голубови. Змија је означена као мудрост, јер ако јој је живот угрожен она ће откинути свој реп и заваравши вас њиме успети да побегне. Зна она да ће реп нићи, али глава ако је изгуби неће никада. Она представља и разум који је често хладан. Сваки човек који доноси мудру одлуку доноси је разумно, често у супротности са емоцијама. Док насупрот разуму налази се љубав, која је у лику голуба. Голуб једини, за разлику од других животиња, ако му неко приђе у тренутку јела, одлети, док се све остале животиње боре око хране. Змија (разум, мудрост) треба да спречи доброту (голуба) која је често слепа као и љубав, да не пређе у глупост. А доброта треба да спречи разум да не постане зло. У нашој историји било је много учених људи који су били мудри, али су без добротре, ипак, постајали тирани. Дакле требамо подјенако да развијамо наше способности како би и међу вуковима били спашени.
Само у чврстој свези са Богом ми ћемо успети да одолимо сваком животном искушењу. И будемо Личност, Лик Божји, а не Сатанаило под маском. Дух лажи, како Христос назваше Сатанаила, може да се победи смао Духом Истине (Духом Светим). Оним речима које је Господ Бог пројавио кроз пророке присуством Духа Светога, јер надахнути Духом Светим пророци писаше Свето Евангелије.
Корисно је да свак себе сматра лудим пред неизмеривом мудрошћу Христовом, јер ће тако постати мудар кроз Христа.
Круна на глави људској не чини ту главу Царском, јер и дворска луда често има царску круну на својој глави, нити пак глогов венац на Глави Цара Славе Исуса Христа уманји царство Његово Небеско које и до дана данашњега живи у срцима верујућих и проповедима Васељенске и Апостолске Цркве Христове.
У Христу Богу Благодаран,
Прота Нијагарски Отац Милан Радуловић